Sigurna sam da po naslovu nadolazeće lavine reči uočavate mogućnost da ova tema postane serijska, učestala, redovna čak! Mislim isključivo na MENTAL HAIRBALL deo, a volumen i tematiku priče odrediće tok misli koje se vremenom nakupljaju i formiraju oblike koji se nikako ne uklapaju u puzzle mog razuma.
Blogeri i saradnja s PR-om beauty, fashion, lifestyle brendova čini se ostvarenjem najslađeg sna i često biva vodeća motivacija za pokretanje bloga... tamo negde, za ubuduće. Pojedincima. I to je u redu. Svako je drugačiji i svakoga pokreću drugačije iskre. Ovim člankom ne želim secirati, raspravljati, ili suditi o nečijim motivima za pisanje bloga. Ono što želim jeste izneti... u biti, više verbalno povratiti (jer hairball...) nešto što me grebe, bode, čačka, golica, peče već duže vreme...
Ovaj blog pišem... biće za desetak dana pune tri godine! Kad sagledam retrospektivu moje blogerske priče, čini se da ona traje duže od 3 godine, a opet čini se kako je prva polovina puta bila učenje. Jedan posve nonšalantan pristup hobiju izrodio je poprilično ozbiljne ciljeve, a s njima su se dogodile i saradnje. O svojim motivima i ciljevima glede bloganja mogla bih napisati puno. A opet, mogla bih sažeti to puno u jednu rečenicu: realizovati i ujediniti dve ljubavi, onu prema pisanju i onu prema kozmetici i sitnicama koje jednu ženu čine lepšom i srećnijom, sve u cilju osobnog rasta, razvoja u smislu učenja, upoznavanja ljudi sličnih interesa. Nekoliko stotina pregleda preraslo je u nekoliko stotina hiljada pregleda, a tom spoznajom porasla je i moja odgovornost. Prema ovom blogu, prema samoj sebi i prema vama! Činjenica da ste nekome vodilja prilikom odabira proizvoda koje će upotrebiti u svrhu boljeg izgleda, zdravlja, sveopšteg boljeg osećaja- nije nešto što uzimam s rezervom, ili eto, kao ego boost. Vaše poverenje mi znači beskrajno i stoga nema cenu. A cenu nema niti moje dostojanstvo, moralna i etička načela kojima se (rekla bih uspešno) vodim kroz život.
Živimo u eri popriličnih turbulencija, a ja bih se malo zadržala na finansijskom momentu. Novac vrti gde burgija neće, rekao je neko nekada i bio je u pravu. Na žalost, zbog ovakve filozofije trpimo posledice koje su, po mom mišljenju, poprilično bespotrebne, ali opet... ko sam ja da sudim nečijim motivima. Lagala bih ako bih napisala da ne volim novac. Novac je faktor kojim sebi i sebi bližnjima mogu osigurati osnovne stvari za pristojan život. Prilika za zaraditi više novca uvek je izvrsna stvar, naročito ako je izvor dodatnih finansija upravo vaš hobi, nešto što i ne doživljavate kao posao (da, znam, i bloganje je posao koji iziskuje višečasovno ulaganje sebe, resursa i vremena), već kao obavezu koja vas beskrajno ispunjava i rezultira višestrukim zadovoljstvom po vas i sve te divne ljude koji vas prate i koji vam veruju.
I ako vam nekim slučajem nije jasno kuda ciljam celom pričom, evo pitanja koje me muči: Šta kad se pred vašu reputaciju, dostojanstvo, rad i trud stavi ponuda koja se kosi sa svim načelima kojima se vodite u životu, u bloganju?
PR je (jedna od) arterija brenda. Možete imati najbolji proizvod na svetu, ukoliko marketing strategija prema ciljanom tržištu nije razrađena i definisana, a pritom ste zanemarili PR- kompletna priča može se strmoglaviti niz liticu planine ponude i potražnje. Da ne komplikujem previše, PR ili odnosi s javnošću, odeljenje su koje zapošljava pojedince izvrsnih komunikacijskih i organizacijskih veština (između ostalog), pojedince koji će uspostaviti most potpore između brenda i javnosti, potrošača, promo medija, te se pobrinuti održati i proširiti dobar ugled i poverenje. Kako sam svojim poslom usko vezana za marketing, jako mi je zanimljivo posmatrati i biti deo različitih pristupa različitih PR-ova. Mene lično fascinira uljudnost, otvoren i konkretan pristup s konkretnim predlozima za saradnju, a ono što me automatski odbija je, pogađate- sve suprotno tome. U poslednjih nekoliko meseci ponude za saradnju dolaze mi puno češće nego što je bio slučaj ranije, ali kvantitet nije uvek i kvalitet. Jako me raduje videti kako se spektar brendova koji su prepoznali vrednost mog bloga iz dana u dan širi, ali upravo u tom moru predloga i ponuda dogodile su se situacije koje su me ostavile u laganom šoku! Verujem da će se pojedinci na ovo nasmejati, ali imajte na umu da ne doživljavamo svi jednako iste stvari. Naime, od svih bisera najdraži su mi oni u kojima se meni kao blogeru, autoru, živom testeru, fotografu, editoru, stilisti, HTML kopaču po kodovima, dizajnu... i tako dalje, javi poznati brend s ponudom da svoje znanje i kreativnost, vreme i resurse izaranžiram u blog post, na svoj blog postavim baner tog brenda i napišem ISKLJUČIVO NAJPOZITIVNIJU RECENZIJU NA SVETU IKADA, bez da proizvod realno isprobam... jer brend je poznat, ima tradiciju kvalitete, ko sam ja da stavljam upitnik na sve to. Ovakva ponuda propraćena je finansijskim zaključkom u iznosu od 40-200$. Najpozitivniju recenziju?!?!?! Bez da imam pojma o čemu pišem? ... Hmm, wait a minute!
Pronašla sam se u razmišljanju kako je možda došlo do problema u razumevanju usled jezičkih barijera, ili sličnog, ali kad su se moguće ''barijere'' uklonile postala sam svesna beskrupuloznosti cele priče. I u momentu odbila svaku mogućnost dogovora, ili razgovora.
Brendovi čije banere vidite na blogu su brendovi s kojima sarađujem dugi niz godina. To su brendovi čiji je PR bez pogovora ispoštovao samo jedan uslov koji imam, a to je da svaka recenzija bude napisana iskreno, subjektivnim iskustvom- objektivnog stava (jer iskustvo korišćenja, nošenja, konzumiranja je isključivo moje), bez uvjetovanja vremenom (jer ja ne mogu opisati delovanje preparative u 5 dana), osim ako se radi o dekorativi i o kolekciji koja je limitirana i dostupna ograničeni period; u ovom slučaju mi niko ne treba objašnjavati kako se postaviti jer sam svesna da pisanje o LE kolekciji 3 meseca nakon što je napustila prodajne police nema smisla.
Ponovo bih se vratila na finansijski momenat jer sam sigurna kako će biti komentara poput: Ok, da ti je ponuđeno više od 200$, sigurno bi pristala! Ili: 200$! Koliko je tebi dovoljno za to malo piskaranja i fotkanja? Znaš li da je to prosečna plata... Ili: Gramziva si, šta zamišljaš da si?!...
Da mi se ponudi 1000$ za pisanje pod gore opisanim uslovima, ja ne bih pristala. Vaše je da verujete, ili ne, moje je da izgovorim ovo na sav glas. Moje vaspitanje, kultura i pre svega moral funkcionišu na način da od mene čine osobu koja ne podnosi nepoštenje. Varanje, laganje, promovisanje dugoročno štetnog modela ponašanja. Ja ne bih mogla živeti sama sa sobom kada bih prekršila svoja načela, jer to sam ja. Takva sam. Imam preko 30 godina i nema šanse da me se menja! Ni po koju cenu. Možda sam magarac. Ili, kako god da se zove ženski magarac... Neko bi na ovakve uslove pristao i ok, svako ima pravo da svoj život plete po šabloni koja mu odgovara.
Ono što me kao autorku bloga jako iritira jeste ponižavanje predlozima koji diskriminišu sav uložen trud i rad, te ucenjivanje i ponižavanje u slučaju da kažem NE. Ovu priču započela sam iz drugačijih pobuda, svojim sopstvenim novcem, ulažući u veliki broj artikala o kojima sam pisala (jer saradnje se nisu dogodile preko noći, niti sam bila spremna prihvatiti svaku). Od prvog dana bloganja, broj poseta se uvećavao, a time i broj redovnih čitatelja. Ljudi koji u svom danu prepunom obaveza pronađu trenutak za sebe i taj trenutak odluče podeliti sa mnom. S mojim mudrolijama, iščitavajući ono što sam ja napisala, slikala ili snimila. I to, ljudi moji, nema cenu. Zamislite šta bih i kakva bila da tim istim ljudima serviram priču o proizvodu(ima) koji realno nisam niti probala, videla, pipnula, ali sam priču naplatila... i nek' ide život, kao da će oni znati :) I te kako će znati! Možda ne u datom momentu, ali vreme uvek otvara i najskrivenije karte ;)
Za sam kraj ove priče ostavila bih poruku svim onim lenjim PR-ovcima koji svojim ponašanjem, nezalaganjem i neraspolaganjem osnovnim informacijama sramote brend za koji rade, a svakom bahatošću trajno šire loš glas o kompaniji i sebi. Biti PR nije lagan posao (a koji posao je?), ali ako već želite uspostaviti saradnju s beauty, lifestyle, food, fashion blogerima napravite sledeće:
* pametno birajte blogere i autore s kojima želite sarađivati; ukoliko želite konzistentnost, blagovremenost objava i korektnost u poštovanju dogovora od strane autora (a na to imate puno pravo ako ste na vreme obezbedili sve resurse za nastanak jednog PR ili sponzorisanog blog posta). Često PR bira autore prema preporuci ili popisu dobijenom od trećeg lica- moja savet je: istražujte više!
* posetite odabrane, zanimljive blogove, dajte si vremena, čitajte, razumite filozofiju pisanja i razmišljanja njihovih autora.
* pročitajte osnovne informacije o autoru bloga; možda vama kao pojedincima nisu od goruće važnosti, ali su odlična uvertira u korektan, dugotrajan odnos (moj primer: javljanje PR-a brenda iz Hrvatske s napomenom kako su zainteresovani za saradnju, ali ne mogu mi poslati što bi želeli jer živim u Srbiji... About This Blog stranicu napisala sam, valjda, iz dosade... ).
* blogeri nisu reklamne agencije, pa ako im već tražite postavljanje banera ili reklame, nemojte se zgražavati nad brojkama koje vam pošalju (mislim na novac). Istražujte, pitajte, čitajte, u ''svetu'' je ovo posve normalna stvar, da ljudi zarađuju od bloga, a cena za reklamu ili baner nije topla reč.
* ako već dogovorite posao (jer ako plaćate za nečije pisanje, to je već ozbiljan posao), pobrinite se da obezbedite sve resurse, jer vi ste ti koji ste inicirali sponzorstvo, reklamu, plaćenu objavu (dakle, pošaljite proizvode, dogovorite vremenske rokove, itd). Trebam li pisati posebno da bi bilo u redu da ispunite i svoje finansijske obaveze na vreme?
Ovaj članak produkt je samo mojih misli koje se temelje na višemesečnim iskustvima, posmatranju i osluškivanju događaja u mojoj okolini. Nisam ga napisala ni pod čijim uticajem, niti u nameri napada ili vređanja bilo koga. Kao individua, a potom i bloger imam puno pravo izraziti svoje mišljenje na temu određenih situacija i dešavanja, bez klevetanja ili potenciranja negativnih odnosa. Moja razmišljanja ne moraju se slagati s vašim, upravo u tome i je sva magija- ljudi smo, različiti smo, svako od nas vodi se drugačijim životnim merilima, motivima, ciljevima. I to je apsolutno normalno. No, ono što meni nije normalno i što na ovom blogu ne mogu, niti želim sadržajno ponuditi jeste priča o nečemu što nisam realno videla, iskusila, doživela. Ni po koju cenu; 20 ili 20.000 bilo čega, neke stvari ne mogu se kupiti, a pojedini gorki ukusi ne mogu se tako lako isprati. Ukoliko u budućnosti na ovom blogu dođe do objave koja će biti sponzorisana, znajte da ću to sa zadovoljstvom istaknuti jer će to biti članak o nečemu u što zbilja verujem i mislim da je dobro, a vi ćete biti ti koji će, na temelju mojih utisaka, zaključiti ima li u tome istine, ili ne.
Pronašla sam se u razmišljanju kako je možda došlo do problema u razumevanju usled jezičkih barijera, ili sličnog, ali kad su se moguće ''barijere'' uklonile postala sam svesna beskrupuloznosti cele priče. I u momentu odbila svaku mogućnost dogovora, ili razgovora.
Brendovi čije banere vidite na blogu su brendovi s kojima sarađujem dugi niz godina. To su brendovi čiji je PR bez pogovora ispoštovao samo jedan uslov koji imam, a to je da svaka recenzija bude napisana iskreno, subjektivnim iskustvom- objektivnog stava (jer iskustvo korišćenja, nošenja, konzumiranja je isključivo moje), bez uvjetovanja vremenom (jer ja ne mogu opisati delovanje preparative u 5 dana), osim ako se radi o dekorativi i o kolekciji koja je limitirana i dostupna ograničeni period; u ovom slučaju mi niko ne treba objašnjavati kako se postaviti jer sam svesna da pisanje o LE kolekciji 3 meseca nakon što je napustila prodajne police nema smisla.
Ponovo bih se vratila na finansijski momenat jer sam sigurna kako će biti komentara poput: Ok, da ti je ponuđeno više od 200$, sigurno bi pristala! Ili: 200$! Koliko je tebi dovoljno za to malo piskaranja i fotkanja? Znaš li da je to prosečna plata... Ili: Gramziva si, šta zamišljaš da si?!...
Da mi se ponudi 1000$ za pisanje pod gore opisanim uslovima, ja ne bih pristala. Vaše je da verujete, ili ne, moje je da izgovorim ovo na sav glas. Moje vaspitanje, kultura i pre svega moral funkcionišu na način da od mene čine osobu koja ne podnosi nepoštenje. Varanje, laganje, promovisanje dugoročno štetnog modela ponašanja. Ja ne bih mogla živeti sama sa sobom kada bih prekršila svoja načela, jer to sam ja. Takva sam. Imam preko 30 godina i nema šanse da me se menja! Ni po koju cenu. Možda sam magarac. Ili, kako god da se zove ženski magarac... Neko bi na ovakve uslove pristao i ok, svako ima pravo da svoj život plete po šabloni koja mu odgovara.
Ono što me kao autorku bloga jako iritira jeste ponižavanje predlozima koji diskriminišu sav uložen trud i rad, te ucenjivanje i ponižavanje u slučaju da kažem NE. Ovu priču započela sam iz drugačijih pobuda, svojim sopstvenim novcem, ulažući u veliki broj artikala o kojima sam pisala (jer saradnje se nisu dogodile preko noći, niti sam bila spremna prihvatiti svaku). Od prvog dana bloganja, broj poseta se uvećavao, a time i broj redovnih čitatelja. Ljudi koji u svom danu prepunom obaveza pronađu trenutak za sebe i taj trenutak odluče podeliti sa mnom. S mojim mudrolijama, iščitavajući ono što sam ja napisala, slikala ili snimila. I to, ljudi moji, nema cenu. Zamislite šta bih i kakva bila da tim istim ljudima serviram priču o proizvodu(ima) koji realno nisam niti probala, videla, pipnula, ali sam priču naplatila... i nek' ide život, kao da će oni znati :) I te kako će znati! Možda ne u datom momentu, ali vreme uvek otvara i najskrivenije karte ;)
Za sam kraj ove priče ostavila bih poruku svim onim lenjim PR-ovcima koji svojim ponašanjem, nezalaganjem i neraspolaganjem osnovnim informacijama sramote brend za koji rade, a svakom bahatošću trajno šire loš glas o kompaniji i sebi. Biti PR nije lagan posao (a koji posao je?), ali ako već želite uspostaviti saradnju s beauty, lifestyle, food, fashion blogerima napravite sledeće:
* pametno birajte blogere i autore s kojima želite sarađivati; ukoliko želite konzistentnost, blagovremenost objava i korektnost u poštovanju dogovora od strane autora (a na to imate puno pravo ako ste na vreme obezbedili sve resurse za nastanak jednog PR ili sponzorisanog blog posta). Često PR bira autore prema preporuci ili popisu dobijenom od trećeg lica- moja savet je: istražujte više!
* posetite odabrane, zanimljive blogove, dajte si vremena, čitajte, razumite filozofiju pisanja i razmišljanja njihovih autora.
* pročitajte osnovne informacije o autoru bloga; možda vama kao pojedincima nisu od goruće važnosti, ali su odlična uvertira u korektan, dugotrajan odnos (moj primer: javljanje PR-a brenda iz Hrvatske s napomenom kako su zainteresovani za saradnju, ali ne mogu mi poslati što bi želeli jer živim u Srbiji... About This Blog stranicu napisala sam, valjda, iz dosade... ).
* blogeri nisu reklamne agencije, pa ako im već tražite postavljanje banera ili reklame, nemojte se zgražavati nad brojkama koje vam pošalju (mislim na novac). Istražujte, pitajte, čitajte, u ''svetu'' je ovo posve normalna stvar, da ljudi zarađuju od bloga, a cena za reklamu ili baner nije topla reč.
* ako već dogovorite posao (jer ako plaćate za nečije pisanje, to je već ozbiljan posao), pobrinite se da obezbedite sve resurse, jer vi ste ti koji ste inicirali sponzorstvo, reklamu, plaćenu objavu (dakle, pošaljite proizvode, dogovorite vremenske rokove, itd). Trebam li pisati posebno da bi bilo u redu da ispunite i svoje finansijske obaveze na vreme?
Ovaj članak produkt je samo mojih misli koje se temelje na višemesečnim iskustvima, posmatranju i osluškivanju događaja u mojoj okolini. Nisam ga napisala ni pod čijim uticajem, niti u nameri napada ili vređanja bilo koga. Kao individua, a potom i bloger imam puno pravo izraziti svoje mišljenje na temu određenih situacija i dešavanja, bez klevetanja ili potenciranja negativnih odnosa. Moja razmišljanja ne moraju se slagati s vašim, upravo u tome i je sva magija- ljudi smo, različiti smo, svako od nas vodi se drugačijim životnim merilima, motivima, ciljevima. I to je apsolutno normalno. No, ono što meni nije normalno i što na ovom blogu ne mogu, niti želim sadržajno ponuditi jeste priča o nečemu što nisam realno videla, iskusila, doživela. Ni po koju cenu; 20 ili 20.000 bilo čega, neke stvari ne mogu se kupiti, a pojedini gorki ukusi ne mogu se tako lako isprati. Ukoliko u budućnosti na ovom blogu dođe do objave koja će biti sponzorisana, znajte da ću to sa zadovoljstvom istaknuti jer će to biti članak o nečemu u što zbilja verujem i mislim da je dobro, a vi ćete biti ti koji će, na temelju mojih utisaka, zaključiti ima li u tome istine, ili ne.
Mislim da je svatko s imalo mozga svjestan da je jedna objava od 200 ili koliko već dolara o proizvodima koji nisu ni isprobani metak u čelo blogu. Kad tad će taj blog/YT kanal propasti ili pasti na niske grane i čemu višegodišnji trud za pišljivih 1300 kn, jer to je pola minimalca! WOOOOW!
ReplyDeleteSlušala sam i ja ovih dana na YT o Americi, gdje je to sve intenzivnije i u većem broju, kako se šalju ugovori da će se napisati samo pozitivna recenzija. I što, kad već imaju ugovor mogu lijepo procijeniti da im nešto nije dovoljno pozitivno...
Sve što si rekla stoji, a dodala bih još jednu stvar. Kad te kontaktiraju za suradnju i onda se ne jave jer su očito skupili kvotu većih, važnijih, boljih blogova pa se ne mogu udostojiti niti da se zahvale za vaš gubitak vremena biranja proizvoda iz njihove ponude ili još gore, da vas ni ne kontaktiraju dok ne vide hoće li im se javiti svi blogeri s A liste. Meni je to omalovažavajuće, a ne nedostatak suradnji.
Ja sam dugo čekala na prvu suradnju i onda opet dugo na iduću pa je zatim uslijedilo nešto suradnji. Između toga sam dobivala puno mailova da nešto objavim bez slanja proizvoda (izignorirano). Ono što mogu reći da je lijepo nešto dobiti, ali stavlja i određen uteg oko vrata u vidu da se osjeća pritisak da se mora objaviti ta recenzija. Meni je iskeno daaaaleko draže zaraditi svoje novce, kupiti što želim i serkati do preksutra koliko me proizvod razočarao bez grižnje savjesti. Gomila stvari me ionako počela gušiti. Sudbina nam je tako izrežirala život zadnjih 14 mjeseci da počinjem maštati o praznom prostoru s jekom u kom nema ni stolice.
Ugovor je nešto što većina brendova s našeg područja, a u saradnji s blogerima, ne praktikuje, niti u suštini razume. Ugovor je obaveza, dakle obe ugovorene strane dužne su ispuniti svoj deo s papira. Čak i da dođe do potpisivanja istog, na teritoriji RH ne postoji zakonska odredba kojom je objašnjeno na koji način oporezovati i gde uopšte smestiti doprinose od rada na blogu. Neki će reći- ugovor o djelu, neki honorarni posao itd. Ali sve dok ne postoji jasna odredba, ne znam na koji način uopšte pristupiti ''legalizaciji'' zarade od bloganja. Neki će se na ovo nasmejati, ali utaja poreza je kriminalno delo.
DeleteKome se radi na crno, samo napred, ali posledice su ozbiljne.
Još mi fali da zbog bloga odem u zatvor :D hahaha
Šalu na stranu, poznati su mi svi scenariji koje si opisala i da... iako postoji usmeni dogovor, ekipa si često uzme za slobodu da svoj deo ne ispuni jer oni su kompanija,a ti samo sitna riba u ovom moru plavom.
Imala bih puno napisati o prekršenim obećanjima, dogovorima itd, ali ne želim da im dajem ikakav značaj jer to ne zaslužuju.
Samo oni koji ne razmišljaju dalekosežnije, mogu da traže 100% pozitivnu recenziju. Takvih je naravno puno, ali ima i onih kompanija koje insistiraju na iskrenoj recenziji, koje žele da ćuju kakvim se proizvod zaista pokazao, ima li mana i t d. Iz mog iskustva, takve su obično manje manufakture i direktni uvoznici.
ReplyDeleteJoš nešto htedoh da dodam, ali mi se od navale mislim mozak vezao u čvor :D.
Postali smo instant ljudi, instant generacije više ne poznaju godine, svi žele sve i odmah. Uz što manje rada, ako je moguće. Jer znoj je za slabiće.
DeleteSlobodno se vrati kad se klupko razveže :D
Potpisujem sve što si napisala! Na moju sreću (još) nisam imala prijedlog za suradnju gdje bih pisala o nečemu što nisam koristila.
ReplyDeleteVjeruj mi, samo onaj tko piše blog zna koliki je to posao i odgovornost.
Naravno Marijana.
DeletePojedinci koji ne razumeju pojam odgovornosti me ne zanimaju i zbilja nemamo o čemu razgovarati, glede bloga, reklame, recenzije...
Neki ljudi pročitaće tekst znatiželje radi, neki su tu fotografija radi, dok ima ljudi koji su tu stalno, kojima je blog izvor legitimnih informacija. Kakvi bi mi ljudi bili da o mišomoru pišemo NAJPOZITIVNIJU RECENZIJU IKADA, a svesni smo da je otrov. Nema tih para.
Amen! I sama sam pisala post sličnog karaktera, tako da se slažem s tobom i sve mi je poznato.
ReplyDeleteVolim tvoje beauty off-topic postove i uvek se složim sa svakom misli koju podeliš :)
DeletePrvo sve pohvale sto si otvorila dusu i napisala ovako iskreni post. Osobno vec godinama pratim blogove jer jako volim kozmetiku i sve vezano uz taj svijet. Iz pocetka sam citala sve blogove redom i s vremenom se stvarno moze primjetiti velika razlika izmedu iskrenih, predanih blogerica i onih koje to samo odraduju. Ove druge to rade ili iz neke koristi (kao besplatni proizvodi) ili opet ima nekih koje se trude ali im to jednostavno ne ide. U zadnje vrijeme primjecujem jako puno novih blogova koji su svi isti, nitko se po nicemu ne izdvaja iz mase. Iskreno mogu reci da sada imam nekoliko blogova i blogerica ciji rad, trud i iskrenost iznimno cjenim (medu njima si naravno i ti) i cije postove redovito citam. To se jednostavno osjeti kada netko radi sa dusom i ljubavlju. Vodenje bloga smatram poslom i velikom reklamom za kozmeticke proizvode i mislim da bi blogerice trebale biti placene za taj posao. Zao mi je sto kod nas to jos nije razvijeno do te mjere ali nadam se da ce se u bliskoj buducnosti i to promjeniti i da cete dobiti status koji i zasluzujete.
ReplyDeleteA ti slobodno i cesce otvori dusu jer zanimljivo je procitati i ovakav tip posta koji ce nadam se doci i do onih kojima je najvise i namjenjen ;)
Hej Majo! Hvala ti na ovako iscrpnom komentaru, uvek volim pročitati tvoje mišljenje jer sam svesna da pratiš CB i da si tu redovno. Upravo zbog tebe i ljudi poput tebe trudim se da cela ova priča ima smisla i bude kvalitetna.
DeleteZbog vas imam i tremu svaki put pre nego li kliknem na PUBLISH :D ali dobro, šta da se radi...
Trema je dobra, nekada ;)
Da, i ja sam primetila navalu novih autora i ne mogu reći da ne čitam, ali poprilično slabo. Znam. To nije baš lepo. Ali često nailazim na elementarnu nepismenost, poprilično nonšalantan (da ne kažem uličarski) način pisanja, a mene to odbija. Nekome je ok, meni nije.
Pa preskočim.
Brendovima je blog besplatna reklama koja dopire do ogromnog broja ljudi. I oni su toga svesni.
Ja sam, kao autor, svesna da mogu poslati cjenik apsolutno svima, ali brendovi s kojima sarađujem već dugi niz godina zbilja imaju tako korektan, profesionalni pristup bez ikakvog omalovažavanja, uvjetovanja ili bahaćenja. Filozofija njihovog rada ne kosi se niti sa jednim delom moje ličnosti i shvatanja cele ove priče, stoga ću o njihovim proizvodima pisati i u buduće. Ako sam dobila PR paket od Essence-a i pri tom napisala kako mi se olovka za obrve ne dopada zbog argumentovanih razloga, meni njihova PR neće poslati mail u kome mi preti i psuje, već će moj članak podeliti uz zahvalu za napisano. Dakle, sve je u pristupu. A pristup brendova čiji baneri stoje na ovom blogu je besprekoran.
Svi su u komentarima napisali sve pa da se ne ponavljam a ja ću da dodam samo BRAVO! L.
ReplyDeleteZahvaljujem :) :*
DeleteNe komentiram cesto iz ciste lijenosti,ali te pratim vec dosta vremena.Jako volim tvoj nacin pisanja,iz svakog clanka osjeti se tvoja iskrenost i zelim ti da i dalje ostanes takva.A za ovaj post moj naklon:-)Bravo!!!
ReplyDeleteDraga Renchica :) hvala tebi što si tu i što pratiš. I hvala na lepim rečima, zbilja znače puno.
DeleteZahtjev za najpozitivnijom recenzijom: ahahahaha :D
ReplyDeleteAh, što reći, valjda i to negdje prolazi, pa je to app pristup.
Drago mi je da ti se blog razvija, i sviđa mi se kako se razvija :)
Zahtev- moja najdraža reč nakon reči MOIST :D
DeleteHvala Zubo, izazova je puno, treba postaviti prioritete.
Posle je lako.
Draga Aneta, ne znam čitaš li misli, ili su nam se intuicije jednostavno poklopile :)
ReplyDeleteDrago mi je ako sam odgovorila na ono što te je zanimalo.
Biti bloger nije glamurozan, ili status koji te stavlja u nekakvu privilegovanu grupu, ma šta ko imao reći na ovo- nije! Mislim da pojedini autori paraju oblake koji su im poprilično daleko i fejkaju sliku života koji je posve običan, kao tvoj i moj. Kako autori znau biti bahati, tako znaju i brendovi. Na kraju dana svi smo samo ljudi, a na pojedincima je da odluče žele li evoluirati u nešto bolje, ili ostati bljuzga :D Grozna sam, znam.
Veliki respect! Ja sam početnik u ovome, i do sad nikad nisam imala nikakve ponude za suradnju, ali zaista ne bih nikad napisala neiskrenu recenziju - prvenstveno zbog toga što bih se ja grozno osjećala, i ne bih da nikome preporučujem nešto što uopšte ne vrijedi. Ovaj post je odličan, i imaš od mene veliki respect.
ReplyDeletehttp://sminkasticno.blogspot.ba/
Draga Naida, pre svega hvala. I samo polako. Kvalitet se uvek prepozna i održi. Želim ti da u bloganju pronađeš inspiraciju koja će tvoje pisanje učiniti samo boljim vremenom, a time doneti i lepe saradnje s korektnim brendovima :)
DeleteU svijetu a pogotovo vrsti posla kojim se bavimo a kojim potpuno, nedvosmisleno postoji samo jedan cilj, jedna zelja, jedan motiv i jedan cilj zvani novac - ljudi jednostavno ne mogu da shvate skretanje sa te jedne i jedine putanje, njima barem jedine opcije.
ReplyDeleteNaravno da te nece razumjeti i da ce u silnom soku uslijed tvojih stavova poceti buncajuci da tipkaju raznorazne gluposti u naletu adrenalina i nelagode.
Desilo mi se ono o cemu pises i previse puta i nekako mislim da se to nece mijenjati. Velika vecina je upravo u tom filmu.
Ali znas kako se kaze da svaka roba ima svog kupca. Recimo da se u nastavku vodim tom analogijom - i reci cu ti da je u sustini dobra. Jer se vremenom filtriraju ljudi i njihove ponude i njihove namjere i nasi kvaliteti koje neko ili prepozna i cijeni - ili ne.
Na kraju ces saradjivati sa ljudima koji su na istoj talasnoj duzini poput tebe a ovi ostali ce svoj fokus prebaciti na one koji su njima slicnih 'vrijednosti' i koji im vise zbog toga odgovaraju za ostvarivanje svojih finansijskih ciljeva.
Bitno je da covjek zna ko je, sta je i kakav je. Da ciste savjesti moze zaspati i da zna da mu obraz nije ukaljan. Ako je to nesto sto vrednuje. Ako ne, zna se.
Moje suosjecanje, solidarnost i podrsku znas da uvijek imas i nadam se da ce ovaj clanak jednostavno dati zainteresovanim stranama do znanja sta ti predstavljas i jesi. Tako da te barem pojedinci postede ponuda koje ce svakako unaprijed biti odbijene. A tebe postediti dizanja tlaka.